Gužva. Saobraćajna i svaka druga. Beskrajno dug niza kvartova čiji horizont presecaju minareti. Bosfor kakav se ne može videti na razglednicama i reportažama. Zvuk hodžine molitve. Riblji sendviči. Mleko sa cimetom. Sok od nara. Zabrađene Turkinje. Turkinje na dvanaesticama. Grad potpuno različit od drugih. Ni najmanje našminkan. Ni najmanje ulickan. Potpuno prirodan. Naizgled sirov. U suštini, grad sa dušom u koji se zaljubljujete vremenom, retko na prvi pogled. Grad čiji vas ritam života uči da se cenjkate, uživate u mirisu nargile, umesto čokolade jedete ratluk. Po prvi put u jednoj evropskoj prestonici kupovaćete na sopstvenom jeziku, jer je svaki od prodavaca znao srpski. Po prvi put u jelovniku inostranog restorana videćete ponuđenu sarmu i musaku. Dodajem ovaj grad na ,,To go'' listu.
T.
Нема коментара:
Постави коментар